Италијанска Република (итал. Репубблица Италиана) је држава на југу Европе. Италија обухвата Апенинско полуострво и три велика острва на Средоземном мору: Сицилију, Сардинију и Елбу. Једину копнену границу има на северу, на Алпима, где се граничи са Француском, Швајцарском, Аустријом и Словенијом. Независне државе Сан Марино и Ватикан налазе се унутар територије Италије.
Италија је место настанка Римског царства, једног од највећих царстава старог века. Варварске инвазије уништиле су Западно римско царство и омогућиле стварање германских држава на тлу Италије. Византија и Франачка су у раном средњем веку поседовале значајне делове Италије. Каснија подела Италије на мале државе омогућиле су Светом римском царству, Француској и Аустрији да доминирају италијанском политиком. Италија је уједињена у другој половини 19. века. Од уједињења па до краја Другог светског рата, Краљевина Италија је створила колонијално царство у Средоземном мору и источној Африци. Од 1946. Италија је република.
Веома је позната по кулинарским способностима, моди, дизајну, одећи, архитектури, уметности, музици и осталим знаменитостима које у великом броју посећују туристи. Италија је један од оснивача НАТО-а, групе Г8 и Европске економске заједнице, данашње Европске уније.Клима Италије драстично варира од стереотипне медитеранске климе у зависности од локације. Приморским деловима Лигурије и већим делом Апенинског полуострва јужно од Фиренце влада класична медитеранска клима. Већи део северних унутрашњих области Италије, око Торина, Милана и Болоње има континенталну климу, која се често по Кепеновој класификацији климата класификује и као влажна суптропска клима. Приморски делови полуострва могу имати драстично другачију климу од планина и долина у унутрашњости, посебно током зимских месеци, када на планинским деловима владају хладноће и снег. Приморски региони имају благе зиме и топла и обично сува лета, мада и долине у унутрашњости могу бити прилично топле лети.

Ископавања широм Италије показују присуство модерног човека на овим просторима још од палеолитаа, отприлике пре око 200.000 година [2].
Данашњи Италијани су потомци старих племена која су се још почетком првог миленијума п. н. е. настанила у крајевима између Алпа, и по целом Апенинском полуострву и Сицилији. Ови народи су били различитог порекла. Најстарији су били Лигури и Илири, које су италијански преци потиснули пред крај 2. и почетком првог миленијума п. н. е. Негде у 8. веку п. н. е. између ријеке Арно и Тибар настанили су се и Етрурци, који су се у 7. веку п. н. е. проширили све до реке По и Корзике. У тим крајевима били су настањени још многи народи. Тако су у подручјима око данашње Венеције живели Венети, тако да се данас италијанска регија у којој је живео овај град зове Венето, На Сицилији су живели Сицули, Сицани и Елими. Сабињани и Латини живели су у Лацију, заједно са Фалисцима, Еквима, Херницима и Аусонима. У Абруцу су живели Вестини, Паелигни и Марси. Френтани, Пиценти и Маруцини насељавали су средишњу обалу Јадрана. Самнити и Луцани живели су у Молизеу и Басилицати. Језгру нове нације свакако су дали они народи и племена по којима су Италијани добили име, звали су се Италици или Итали. Италици нису били једно племе, бијаху подијељени на 4 главна племена, то су: Латини, Фалисци, Осци и Умбри или Умбријци.

 У 8. и 7. веку п. н. е. антички Грци су основали своје колоније дуж обале Сицилије и у јужним деловима Апенинског полуострва. Римљани су касније назвали ову област Великом Грчком, због велике бројности Грка


Italija je važna industrijska zemlja. Njezina industrija i poljoprivreda uglavnom su smještene na sjeveru. Jug je brdovit, a glavna djelatnost toga dijela zemlje jest uzgoj maslina i proizvodnju vina. Veliki sredozemni otoci Sicilija i Sardinija također pripadaju Italiji. Površina: 301 270 km² Državno ustrojstvo: parlamentarna demokracija Nezavisnost: 1948. godine proglašena republika Valuta: lira Broj stanovnika: 5 200 000 Gustoća naseljensoti: 195 st/km² Službeni jezik: talijanski Religije: rimokatolici 99%, ostali 1%

Konjska utrka zvana Palio di Siena natjecanje je koje se organizira dvaput na godinu. Palio je svilena zastava koju osvaja pobjednik.

Najpopularnije turističko odredište jest Venecija, koju godišnje posjeti više od 7,5 milijuna turista. Grad leži na 118 otoka i 177 kanala koje premošćuje 400 mostova.

VATIKAN Citta del Vaticano u Rimu najmanja je država na svijetu. Vatikan, čiji je poglavar papa, svjetski je centar katoličanstvo. Tradicija papinstva dulja je od 1900 godina. Prvi papa je bio Sv. Petar. Sveti Petar u Rimu je najveća i najvažnija crkva kršćanskog svijeta. Njezinu je gradnju započeo rimski car Konstantin oko 330. godina.

KOSI TORANJ U PISI Kosi toranj u Pisi, visok 54m, izgrađen je između 1174. i 1350. godine od bijelog mramora. Toranj je nagnut pod kutom od 11,3 stupnjeva.

TALIJANSKA KUHINJA U Italiji postoji više od 600 vrsta tjestenine. Svake godine u ovoj se zemlji uzgoji više od 4 milijuna toma rajčice. Večina se upotrebljava uz jela od tjestenine. Izvorni se sir mozzarella pravi od bivoljeg mlijeka. U mnogim dijelovima Italije mozzarella se pripravlja svaki dan.